Motor

U zavisnosti od vrste goriva motori sa unutrasnjim sagorevanjem (SUS) mogu biti:

1. benzinski
2. dizel

Druga vrsta podele je po broju hoda klipa – takta :

1. dvotaktni
2. cetvorotaktni

Osnovni delovi motora

1. Glava motora
2. Blok motora
3. Klip sa klipnjacom
4. Kolenasto vratilo (radilica)
5. Zamajac
6. Korito motora (karter)

Dvotaktni motori SUS  

  Dvotaktni motor svoj radni ciklus obavlja za dva takta tj. za jedan obrtaj kolenastog  vratila. Ovo znaci da dvotakni motor pri istom broju obrtaja kao i cetvorotaktni ima dva puta vise radnih taktova, odnosno, da dvotakni motor ima potpunije iskoriscenje radnog ciklusa.

Radni ciklus dvotaktnih motora sastoji iz  istih procesa kao radni ciklus cetvorotaktnih motora, s’tim sto u pojedinim taktovima radnog ciklusa dvotaktnog motora  izvodi se vise prprocesa i ti se procesi preklapaju (izvode istovremeno).

Dvotaktni motor moze da bude kako benzinski tako i dizel motor.

Uporedujuci radne cikluse dvotaktnih i cetvorotaktnih motora sledi, da pri jednakim dimenzijama cilindara i pri jednakom broju obrtaja snaga dvotaktnih motora bi teorijski trebala da vude dva puta veca, zbog duplo veceg broja radnih taktova u jedinici vremena. U stvarnosti snaga dvotaktnih motora je veca za 1.5 do 1.7 puta, usled gubitka dela radne zapremine, losijeg kvaliteta izmene radne materije, trosenja dela snage na pogon pomocnih agregata (kompresora koji povecavaju pritisak svezeg punjenja) i sl.
   Izmena radne materije kod dvotaktnih motora se izvodi pri znatno manjoj promeni ugla obrtanja kolenastog vratila (za znatno krace vreme), sto utice na savrsenost toga procesa, a time i citavog radnog ciklusa.
   Zbog toga sto se u procesu izmene radne materije kod dvotaktnih motora gubi deo svezeg punjenja, tako da se dvotaktni motori izvode najcesce u dizel varijanti. Izuzetak mogu da cine manji motori kod kojih veci znacaj ima prosta konstrukcija i potreba  postizanja  sto vece snage, nego potrosnja goriva (za motocikle, poljoprivrednu mehanizaciju, camce, motori za startovanje drugih motora i sl.).
   Dvotaktni motor u dizel varijanti mogu se pojaviti kao brodski pogonski agregat sa ekstremno visokim snagama i malim brojevima obrtaja. U  takvoj izvedbi moguce je proces izmene radne materije (proces ispiranja) dobro kontrolisati a i izvesti, cime se postize dobra ekonomicnost uz veliku razvijenu snagu. Visoka ucestalost radnih ciklusa dvotaktnih motora daje ravnomerniji obrtni moment, ali dovodi do povecane toplotne opterecenosti elemenata i mehanizama motora, cime se ugrozava podmazivanje, ubrzava habanje, smanjuju  mehanicke karakteristike  materijala, a time i radni vek dvotaktnih motora.

Cetvorotaktni motori SUS

Kod cetvorotaktnih motora  jedan radni ciklus se odvije u toku cetiri takta. Takt podrazumeva onaj deo radnog ciklusa koji se odvije u toku jednog hoda klipa. Hod klipa predstavlja  pomeranje klipa od jednog do drugog krajneg položaja.

Radni ciklus cetvorotaknog oto motora cine taktovi:

Za vreme takta usisavanja klip se krece od gornje mrtve tacke (SMT) do donje mrtve tacke (UMT). Za to vreme  je posredstvom razvodnog mehanizma otvoren usisni ventil i cilindar se puni svežom smesom (smesa goriva i vazduha).

U taktu sabijanja razvodni mehanizam drzi zatvorena oba ventila (usisni i izduvni), a klip se krece od UMT prema SMT. Smesa se sabija, usled cega joj raste pritisak i temperatura.

Kad klip dode u SMT sabijena smesa se pali pomocu elektricne varnice i nastaje sagorevanje smese.
Produkti sagorevanja deluju na klip i pomeraju ga prema  UMT, stvarajuci koristan rad. Ovo je znaci radni takt.

Dolaskom klipa u UMT radno telo (smesa) je odalo najveci deo energije pa se posredstvom razvodnog mehanizma otvara izduvni ventil i radno telo, sada vec produkt sagorevanja - izduvni gasovi - se odvode u atmosferu. Kretanjem klipa prema SMT vrsi se popotpunije istiskivanje radnog  tela.  Dolaskom klipa u SMT zavrsava se radni ciklus cetvorotaktnog oto motor.
  Rad motora se nastavlja istovetnim  sledecim ciklusom.
Znaci, sve promene stanja radnog tela koje se odvijaju za vreme cetiri takta mogu se grupisati u promene:

• kojima se vrsi prces usisavanja svežeg punjenja,
• kojima se vrsi proces sabijanja svežeg punjenja,
•   kojima se izvodi proces paljenja i sagorevanja sabijene smese,
• kojima se izvodi proces sirenja nastalih produkata sagorevanja,
• kojima se vrsi proces udaljavanja (izduvavanja) produkata sagorevanja.

Princip rada motora SUS, pogledajte OVDE.

Video zapis o reparaciji motora, pogledajte OVDE.

Jos jedna animacija o radu cetvorotaktnog motora, pogledajte i sami prepoznajte 4. takta.

Vrh/Sredina

Sva prava su zadrzana, zasticena su zakonom o autorskim pravima te sorodnim zakonima. Neovlasceno koriscenje bilo kog dela portala, bez dozvole vlasnika autorskih prava, smatra se krsenjem autorskih prava autora sajta i podložno je tuzbi. Autor sajta ne preuzima nikakvu odgovornost za upotrebu ili krivo tumacenje informacija sadrzanih na ovome mestu. Autor sajta zadrzava pravo izmene, ukidanja (privremenog i trajnog) bilo kojeg sadrzaja ili usluge na portalu bez obaveze prethodne najave. ©