Delovi motora

Na slici su prikazani:

1. glava motora
2. kanali za prolaz ulja
3. blok motora
4. zadnji lezaj kolenastog vratila
5. korito motora (karter)
6. ‘max’ nivo ulja u karteru
7. Prednji lezaj kolenastog vratila

 

Blok motora

Blok motora obuhvata najvažnije delove motora, obično je zajedno sa kućištem kolenastog vratila u jednom odlivku.

   Najčešće su blokovi izrađeni od sivog liva koji je relativno velike tvrdoće, a u masovnoj proizvodnji se može lako i jeftino obrađivati.

    Sistem protočnih kanala sluzi za cirkulaciju tecnosti za hlađenje, obično je izliven zajedno sa blokom, u istom komadu. Iz bloka teče tecnost za hladjenje u vodne kanale glave motora. Kad se tecnost za hladjenje u vodnim kanalima zamrzne usled niske spoljasnje temperature, doci ce do sirenja tih kanala i moze doci do pucanja bloka motora. Da se to ne bi dogodilo,radi zastite, u bloku se često ugradjuju zaštitni čepovi koje pritisak smrznute vode gura napolje.

  Siroki otvori koji se vide na slici, nazivaju se radni prostor motora,odnosno cilindri.

U njima su smesteni klipovi.

Cilindri motora mogu biti raspoređeni:

Što motor ima više cilindara, lepše zvuci i ravnomernije radi, a pogotovo na malom broju obrtaja.

Glava motora i ventili

U glavi motora su smesteni ventili preko kojih se ubacuje radna smesa ili izbacuje sagorela.Najcesce ih ima po dva na svakom od cilindara (cilindar je prostor u kome se nalazi klip),jedan je usisni – ubacuje radnu smesu,dok je drugi izduvni i sluzi za izbacivanje sagorele radne smese.
  Na nekim motorima moze biti ugradjen i veci broj ventila (tri,cetiri) po cilindru,sve u zavisnosti od namene takvog motora i karakteristika.

   Glava motora je na donjoj strani sasvim ravna, da bi tačno mogla naleći na gornju stranu bloka motora. Obično se između tih površina ugradjuje - dihtung – komponenta koja ima ulogu da osigura zaptivenost izmedju ta dva dela.

Već i najmanja savijenost glave motora može prouzrokovati nedovoljnu zaptivenost, usled čega iz motora izlazi radna smesa i tecnost za hlađenje.

 Glava se, na primer, može saviti ako u motoru nema dovoljno tecnosti za hlađenje.

   Sagorena smesa bitno zagreva prostor za sagorevanje i izduvne kanale, koji stoga moraju biti posebno dobro hlađeni.

    Usisna grana-kanal može biti od aluminijuma, izduvni kanal se izrađuje od livenog gvozdja otpornog na toplotu.

 Ventil

    Ventil

    Budući da je brzina radne smese (goriva i vazduha) koja ulazi u cilindre manja od brzine izduvnih gasova koji iz njih izlaze, obično su usisni ventili veći od izduvnih.

   Izduvni ventili se u motorima koji se brzo pokreću mogu ugrejati do užarenosti, pa se zbog toga  moraju  izrađivati od kvalitetnog materijala otpornog na toplotu.
Većina se toplote, pri zatvorenim ventilima odvodi preko sedista i vođica ventila.

Na slici su prikazana dva bregasta vratila koja, preko ventilskih sklopova pokrecu ventile

Periodi nege i odrzavanja ventilskih sklopova

Ventilski sklopovi se proveravaju i podesavaju ili menjaju kalibrisane plocice svakih 10000 predjenih kilometara.Kod savremenijih vozila, novijeg datuma zazor ventila kontrolisati, podesavati zazor na svakih 10.godina ili na 150000km.
   Za svaki motor postoji propisni zazor razvojnog mehanizma (zazor ventila)
i on se proverava i podesava kada je motor hladan. Veoma je vazno za razvodni mehanizam podesenost ugla paljenja i ispravno gorivo odredjene oktanske vrednosti.

Neki motori imaju tzv. hidraulicne podizace koji omogucuju trajno samopodesavanje zazora pomocu motornog ulja (hidraulika).

Za pravilan i dugotrajan rad motora vazna je ispravnost i podesenost celokupnog razvodnog mehanizma.

Klipovi

   Klip sa klipnjacom

    Izgorela smeša goriva i vazduha pri širenju potiskuje klipove prema dole i na taj način daje pogonsku snagu motora. U automobilima kakvi se danas proizvode, pri najvišem broju obrtaja  motora klip svake sekunde oko sto puta putuje gore-dole po cilindru, zato klipovi moraju biti vrlo čvrsti, ali laki.

Zbog temperature prilikom sagorevanja radne smese, klipovi se od lakog liva šire, a isto tako i cilindri od sivog liva.

  Prostor između klipa i  ‘kosuljice’ cilindra (obloga cilindra),popunjavaju klipni prstenovi.
    Izgled klipa sa ostalim delovima

Klipni prsteni

Ima ih nekoliko,a obično su dovoljna dva klipna prstena, da sprece prodiranje radne smese u kućište kolenastog vratila.Dok uljni prsten skida suvišno ulje s cilindara i vraća ga u korito motora.

   Pravolinijsko kretanje klipa se pomoću klipnjače i kolenastog vratila pretvara u okretanje.

  Elastični prsteni koji se nalaze u žljebovima na klipu, moraju sprečiti izlaženje radne smese iz prostora iznad klipa u kućište kolenastog vratila. Pritisak radne smese potisne gornji kompresioni klipni prsten u žljebu prema dole.Ukoliko radna smesa prođe pored prvog klipnog prstena, zadržava je drugi (ponekad i treći) kompresioni prsten.

  Uljni prsten u kojem su prorezi,sluzi da  obriše suvišno ulje sa ‘kosuljice’ cilindra i vraća ga u korito motora.

Klipnjača

 Glava klipnjače (mala pesnica) - pogledati sliku gore - obuhvata klipni lezaj (preko njega se povezuje sa klipom) , a noga klipnjače (velika pesnica) se okreće na klipnjačnom ležaju kolenastog vratila.

Rastezanje klipa
Klipovi većinom imaju malo ovalan presek,tako da usled toplotnog rastezanja postaju okrugli. Kod nekih drugih vrsta prorezi u telu klipa izjednačavaju rastezanje.
 Vodoravni prorezi ograničavaju širenje toplote od čela na telo klipa.

Kolenasto vratilo

 
Kolenasto vratilo, ili "radilica", jedan je od najznačajnijih delova motora i brine se za prenos snage sa klipova na mjenjač i dalje, na tockove.