Hladjenje motora
Od toplotne energije koja nastaje u motoru s unutrašnjim sagorevanjem, samo se jedna četvrtina pretvori u koristan rad. Preostalu toplotu treba odvoditi i to tako da se ni jedan deo motora ne pregreje.
Postoje dva nacina odvodjenja te toplote:
- vazdusno hladjenje
- hladjenje tecnoscu za hladjenje
Prilikom vazdusnog hlađenja, vetar u toku vožnje ili vazduh koji pokreće ventilator struji oko rashladnih rebara na spoljnoj strani glave i cilindara motora, tako se rashladjuje motor.
Hladjenje pomocu tecnoscu za hladjenje podrazumeva da se motor obliva rashladnim sredstvom, a to je obično antifriz ili destilisana voda.
Karakteristike hladjenja tecnoscu
Dobre strane:
• pomocu tecnosti postize se ravnomernije hladjenje
• obezbedjuje ravnomerniju temperaturu za vreme hladjenja
• tecnost stvara omotac oko hladjenih povrsina, cime se smanjuje buka
Nedostaci:
• uredjaj u celini zahteva veliki prostor
• tecnost se u sistemu moze zamrznuti
• potrebno je duze vreme za zagrevanje motora jer postoji veca masa koju treba zagrejati
Sastavni delovi
Hladnjak
Rebra hladnjaka su najcesce izvedena u vidu talasa ili rupicastih otvora. Za vreme kretanja vozila, kroz hladnjak struji vazduh i preuzima toplotu od tecnosti koja prolazi kroz vertikalno postavljene cevcice slika. Cevi hladnjaka kroz koje prolazi tecnost za hladjenje su najcesce izradjene od bakra i mesinga jer su otporne na koroziju. Hladnjak je za motor povezan preko elasticnih cevi.
Pumpa za rashladnu tecnost
Pumpa za rashladnu tecnost je deo sistema za hladjenje i dobija pogon od remenice motora preko remenice i remen kaisa.
Pumpa za vodu ima dve funkcije:
• da omoguci cirkulaciju u sistemu
• da stvori nadpritisak u sistemu
Termostat
Zadatak termostata
Kad je motor hladan, termostat zatvara ili ograničava protok rashladne tečnosti iz motora u hladnjak.
Upotrebljavaju se dve vrste termostata:
- Ređi je termostat koji se izrađuje kao zatvorena kutija u obliku harmonike. U njemu je zatvorena tecnost sa niskom tackom kljucanja. Kada tecnost za hladjenje zagreje tecnost u termostatu dolazi do sirenja kutije (tela) terostata, odnosno harmonike termostata i tako se otvora ventil.
- Danas se najviše upotrebljava voštani termostat od limene kutije napunjene voskom. U vosku je u gumenoj membrani mali klip u obliku olovčice. Dok je motor hladan, ventil zatvara protok vode u hladnjak. A kad se vosak zagreje, rastopi se i rastegne, potisne kutiju prema dole i ventil se otvori.
Uloga termostata je da omoguci odlazak tecnosti iz motora u hladnjak kada temperatura dostigne oko 80 stepeni.
Termostat je u stvari kontrolni ventil upravljan temperaturom rashladne tecnosti. Njegov posao je da pomogne motoru da se brže zagreje što se postiže preusmjeravanjem toka rashladne tecnosti. U stvari, već je jasno kako rashladna tecnost u normalnom radu (zagrejanog) motora struji kroz džepove bloka i glave, pa u hladnjak te opet nazad, potpomognuta pumpom.
Kada je motor hladan, termostat stoji zatvoren kako bi rashladna tecnost (terana pumpom) strujala samo kroz blok i glavu. Kada se tecnost dovoljno zagreje, termostat se otvara i tecnost tada počinje kružiti celim sastavom.
Najčešći termostati kakve danas susrećemo su tzv. "voštani termostati". Takav termostat ima u sebi malu komoru s voskom zatvorenim u rastezljivoj membrani. Kada se temperatura rashladne tecnosti podigne dovoljno da se njezino strujanje može preusmjeriti kroz celi sastav za hlađenje (dakle i kroz hladnjak), vosak u termostatu počinje se zagrejavati i rastezati (povećava mu se volumen). Povećanjem volumena voska u termostatu, pomiče se i rastezljiva membrana koja "gura" polugu za otvaranje termostata. Kada kažemo da je termostat otvoren, u stvari mislimo na zagrejani termostat koji je počeo propuštati struju rashladne tecnosti kroz hladnjak. Upotrebom termostata postiže se brže zagrejavanje motora čime se štedi gorivo i smanjuje emisija nesagorenih ugljikovodika te ugljičnog monoksida. Tako motor brže dostiže radnu temperaturu (temp. tecnosti pri termostatu obično se kreće oko 80-85°C) za koju je, uostalom, i predviđen te na kojoj je trošenje pokretnih delova najmanje, a podmazivanje najbolje.
Termometar
U bloku motora nalazi se davac temperature sa bimetalnim kontaktom koji meri temperaturu tecnosti za hladjenje.
Na slici kontrolno – merni uredjaj na kontrolnoj tabli vozila, informacije koje prkazuje su od termometra.
Ukoliko nema tecnosti za hladjenje, iscurila je, ovaj merni uredjaj ce biti neupotrebljiv ili ce davti laznu sliku zagrejanosti motora,sto moze dovesti do unistenja motora.
HLADJENJE SUS MOTORA VAZDUHOM
Kod vazduhom hladjenih motora toplota se prenosi na povrsini rebra cilindra i glave. Sa ovih povrsina toplota se prenosi na vazduh koji je u neposrednoj vezi sa rebrastim povrsinama.
Ovakav nacin hladjenja namece obavezu da se motor izradjuje od materijala koji omogucavaju dobro sprovodjenje toplote. Kod ovih motora orebrena povrsina je 15 puta veca od povrsine cilindra. Hladjenje vazduhom je najpovoljnije resenje za konstrukciju vozila kod kojih se motor nalazi pozadi, jer se ne mogu koristiti vazdusna strujanja.
Hladjenje motora se moze podeliti na:
• hladjenje prirodnom cirkulacijom vazduha
• hladjenje prinudnom cirkulacijom vazduha
Hladjenje prirodnom cirkulacijom vazduha najvise se primenjuje na motorciklima. Ovakvo hladjenje primenjuje se i na manjim stabilnim motorima.
Hladjenje pri prinudnoj cirkulaciji vazduha je najrasprostranjeniji nacin hladjenja vazduhom, a najvazniji i osnovni deo je turbina koja dobija pogon od radilice. Ti motori su napravljeni od legure aluminijuma, povrsina im je orebrena cime se postize bolje hladjenje.
Karakteristike vazduhom hladjenih motora
Dobre strane:
• motor je pouzdaniji u radu
• dobro podnose veca temperaturna odstupanja
• motor ima duzi vek trajanja (nema korozije motora)
• teze se pregrevaju
• brze dostizu radnu temperaturu
Nedostaci su:
• motor je bucniji zato sto je veci zazor izmedju klipa i cilindra
• u zimskom periodu je slabije zagrevanje kabinskog prostora
• turbina oduzima dosta snage motoru od 8 do 12%
• hladjenje motora je neravnomerno.
Vrh
|
